Izjavu o saglasnosti  su zajednički  sačinili Severno – Američko društvo za menopauzu, Američko društvo za reproduktivnu medicinu i  Endokrino društvo.

Prošlo je deset godina od objavljivanja prvih rezultata istraživanja sa ženskom zdravstvenom inicijativom (WHI). Debata koja je nastala nakon toga ostvila je utisak da se stručnjaci ne slažu oko hormonske terapije. Ovom izjavom su pokazali da se slažu u ključnim tačkama upotrebe HRT.

Severnoameričko društvo za menopauzu, Američko udruženje za reproduktivnu medicinu i Endokrinsko društvo,  zauzimaju stav da većina zdravih žena u poslednje vreme u menopauzi može koristiti hormonsku terapiju za ublažavanje svojih simptoma, valunga  i suvoće vagine . Žene bi trebale znati osnovne činjenice o hormonskoj terapiji.

Hormonska terapija smanjuje simptome menopauze:

  • Hormonska terapija je najbolji tretman za simptome menopauze kao što su napadi vrućine – valunzi i vaginalna suvoća. Ako žene imaju samo vaginalnu suvoću ili neprijatnost  pri seksu, poželjni tretmani su male doze vaginalnog estrogena.
  • Valunzi zahtevaju veću dozu estrogenske terapije koja će imati uticaj na cielo tijelo. Žene koje još uviek imaju matericu moraju uzimati progestogen (progesteron ili sličan proizvod) zajedno s estrogenom kako bi se spečio rak materice.
  • Preporučeno trajanje upotrebe ovog kombinovanog lečenja je pet ili manje godina, ali dužina vremena se može odredjivati indilidualno.
  • Žene kojima je uklonjena materica mogu uzimati samo estrogen. Zbog prividno veće sigurnosti upotrebe samog estrogena, može postojati veća fleksibilnost u tome koliko dugo žene mogu sigurno koristiti terapiju estrogenom.

Hormonska terapija rizikuje:

  • I estrogenska terapija i estrogen s progestogenom terapijom povećavaju rizik od tromboembolije (stvaranja krvnih ugrušaka u nogama i plućima ), slično kao tablete za kontracepciju, flasteri i prstenovi. Iako se rizik od krvnih ugrušaka i moždanih udara povećava s bilo kojom vrstom hormonske terapije, rizik je redak u životnom dobu  od 50 do 59 godina.
  • Povećani rizik od raka dojke primjećuje se s 5 ili više godina kontinuirane terapije estrogenom / progestogenom, možda i ranije. Rizik se smanjuje nakon prestanka hormonske terapije. Upotreba samog estrogena tokom 7 godina u istraživanju Women’s Health Initiative nije povećala rizik od raka dojke.

Dodatne informacije:

U velikim istraživanjima, terapija estrogenom koja se primjenjuje na koži (flasteri, gelovi i sprejevi) i niske doze estrogenih pilula koje je odobrila FDA povezane su s manjim rizikom od nastanka krvnih ugrušaka i moždanog udara,  od standardnih doze tableta estrogena, ali studije koje direktno  upoređuju oralnu i transdermalnu hormonsku terapiju nisu jos sprovedene.

Mnogo je opcija hormonske terapije (estradiol i progesteron) odobrene od FDA koje su biohemijski identične vlastitim hormonima u telu. Nemamo naučni  dokaz da je bioidentična hormonska terapija prilagođena sastojcima sigurnija ili da bolje deluje,  od hormonske terapije odobrene od FDA.

Postoji nedostatak podataka o sigurnosti koji podržavaju upotrebu hormonske terapije kod žena koje su imale karcinom dojke. Nehormonske terapije trebale bi biti prvi pristup u ublažavanju  simptomima menopauze kod preživelih od raka dojke.

Hormonska terapija prihvatljiva je opcija za relativno mlade (do 59. godine života ili unutar 10 godina menopauze) i zdrave žene koje muče umereni do teški simptomi menopauze. Individualizacija je ključna u odluci o korišćenju hormonske terapije.  U obzir treba uzeti lične rizične činioce, kao što su  godine starosti, vreme nakon menopauze, rizik od nastanka tromboembolije,  srčanih bolesti, moždanog udara i raka dojke.

Medicinske organizacije koje se bave  ženom u u menopauzi slažu se da nema sumnje da hormonska terapija ima važnu ulogu u ublažavanju  simptomima kod zdravih žena  tokom prelaska u menopauzu i u ranoj menopauzi.

Menopausis

Dr med Slavica Pešić , ginekolog

Objavljeno 13.1.2020