Povišena temperatura u trudnoći povezana sa rizikom od autizma

Temperatura u trudnoći predstavlja važan pokazatelj zdravlja trudnice i razvoja ploda. Posebno se ispituje uticaj povišene temperature u trudnoći, naročito u drugom trimestru, na neurološki razvoj deteta.

Deca rođena posle trudnoće u kojoj je trudnica imala povišenu temperaturu u drugom trimestru imaju veći rizik za razvoj poremećaja iz spektra autizma (ASD), navodi se u najnovijoj velikoj naučnoj studiji.

Istraživači su otkrili da su majke koje su imale temperaturu u trudnoći iznad 37,22 °C u drugom tromesečju imale 40% veći rizik da rode dete sa ASD-om u poređenju sa trudnicama koje nisu imale povišenu telesnu temperaturu, posebno ako se povišena temperatura u trudnoći ponavljala.

Trudnice koje su koristile Ibuprofen u terapiji povišene temperature u trudnoći rađale su zdravu decu, navode istraživači.

Povećan rizik od ASD-a kod žena koje su imale groznicu u trudnoći prijavljivan je i ranije, ali je ovo prva velika studija koja jasno pokazuje efekat doze i odgovora.

Šanse za razvoj ASD-a rastu sa brojem epizoda u kojima je temperatura u trudnoći bila povišena, a povećavaju se za više od 300% ako je majka imala tri ili više epizoda povišene temperature nakon prvog trimestra.

Budući da je povišena temperatura u trudnoći najčešće posledica akutne upale, smatra se da duža izloženost fetusa upalnim procesima u materici povećava rizik od poremećaja razvoja mozga.

Nalazi studije takođe sugerišu da trudnice koje su uzimale Ibuprofen za lečenje povišene temperature u drugom trimestru trudnoće nisu imale decu sa razvojem ASD-a. Nasuprot tome, kod majki koje su uzimale acetaminofen (paracetamol) nije uočena razlika u odnosu na trudnice koje nisu koristile terapiju.

Važno je naglasiti da se studija nije bavila uzrocima povišene temperature u trudnoći, kao što su bakterijske ili virusne infekcije.

Stručnjaci naglašavaju da temperatura u trudnoći ne treba da se posmatra kao direktan uzrok autizma, već kao potencijalni faktor rizika, slično drugim medicinskim stanjima.

„Povišena temperatura i groznica u trudnoći mogu doprineti razvoju ASD-a, ali verovatno ne deluju izolovano“, navodi Dawson, direktor Centra za razvoj autizma i mozga u Severnoj Karolini.

Dr Nathaniel DeNicola, opstetričar sa Univerziteta George Washington, ističe da je prerano menjati medicinsku praksu samo na osnovu ove studije.

„Uobičajena opstetrička praksa se ne menja na osnovu jedne studije. Potrebne su velike meta-analize kako bi se doneli konačni zaključci“, navodi on.

Redovno praćenje telesne temperature u trudnoći može pomoći u:

• ranom otkrivanju infekcija

• smanjenju trajanja upalnih procesa

• pravovremenom lečenju povišene temperature

• očuvanju zdravlja majke i bebe

Svaka dugotrajna ili ponavljana povišena temperatura u trudnoći zahteva konsultaciju sa ginekologom.

„Ono što je posebno važno u našim nalazima to je da smo našli jače dokaze za razumevanje nastanka spectra poremećaja autizma, kao I preduzimanje odredjenih preventivnih postupaka radi njegovog sprečavanja “ kaže autor ove studije dr. Mady Hornig sa Univerziteta Columbia u Mailman School of Public Health u New Yorku.

Povećani rizik od ASD kod žena s prenatalnim groznicama prijavljivani su I ranije, ali je ovo prva velika studija koja pokazuje efekat doze – odgovora.

Šanse za razvoj ASD rastu sa brojem majčinih groznica, I povećavaju se za više od 300% ako je majka imala tri ili više groznica nakon prvog tromjesečja.

Budući da je groznica uzrokovana akutnom upalom, velika razlika u riziku od ASD je da što je duža izloženost fetusa upalnom procesu u materici to je veći rizik od razvoja poremećaja mozga, rekao je Hornig.

Nalazi takodje sugerišu da trudnice koje su izimale Ibrufen za lečenje povišene temperature u II trimestru nisu imale decu sa razvojem ASD, dok kod majki koje su uzimale Acetaminofen nije bilo razlike izmedju njih I trudnica bez terapije.

Osim toga, studija se nije odnosila na uzroke povišene temperature, kao što su bakterijske infekcije.

„U toku je studija ispitivanja uzoraka krvi prikupljenih sredinom trudnoće i u porodjaju kako bi se istražila moguća uloga određenih infektivnih uzroka i doprinos specifičnih obrazaca imunološkog odgovora izmedju trudnice I deteta, kako bi se razumeli mehanizmi ranjivosti“, navode istraživači.

Dawson, koji vodi Centar razvoj autizma i mozga u Durhamu u Severnoj Karolini, smatra da je vrlo važno da se povišena temperatura i lekovi koji se koriste za lečenje ne smatraju uzrocima autizma, nego potencijalnim činiocima rizika – kao što su holesterol I povišen krvni pristisak faktori rizika za bolesti srca.

„Povišena temperature I groznica mogu doprineti razvoju ASD-a, ali verovatno ne deluju izolovano“.

Dr. Nathaniel DeNicola, opstetričar sa Univerziteta George Washington u Washingtonu, izjavila je za Reuters Health da je prerano preporučiti bilo kakve promene u medicinskoj praksi na osnovu navedene studije.

„Uopšeno, obstetrijska praksa neće se menjati s jednom studijom. Potrebna nam je velika meta-analiza kako bismo promenili naša pravila “ rekla je u zaključku.