Koja vrsta hormonske kontracepcije ima najmanji rizik od venske tromboembolije ?

//Koja vrsta hormonske kontracepcije ima najmanji rizik od venske tromboembolije ?

Koja vrsta hormonske kontracepcije ima najmanji rizik od venske tromboembolije ?

Znajući da je gotovo polovina svih trudnoća neplanirana, pitanje kontracepcije je veoma važno u savremenom društvu.

Postoje različite vrste kontracepcije ( barijerna, hormonska, intrauterina, kalendarska) ali je njohova sigurnost različita.

Najsigurnije metode kontracepcije su intrauterini sistemi i podvezivanje jajovoda. Medjutim  kombinovani hormonski preparati,  daju mnogo veću zaštitu od neželjene trudnoće od barijernih kontraceptiva ( kondom) ili kalendarske metode.

Hormonska kontracepcija se može uzimati na različite načine : pilule, flasteri, vaginalni prsten, ali je oralna kontracepcija ( OC)  tj kontraceptivna pilula najzastupljenija. OC  nije bez mogućih komlikacija jer daje povećan rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti i venske tromboembolije ( VTE).

Rizik za nastanak VTE je 1-2 na 10 000 žena u reproduktivnom periodu. Epidemiološke studije su pokazale povećan rizik od VTE za oko 4 puta.

Estrogena komponenta u OC je zavisno od doze, osnovni uzrok povećanog rizika. Gestagena komponenta je menjana  tokom godina, tako da se danas  koriste preparati sa manje angrogena i manjim uticajem na VTE.

U studiji koja je ispitivala 3.  i 4. generaciju progestina, (norelgestromin, etonogestrel, drospirenon) u kombinaciji sa levonorgestrelom,  pronadjen je povećan rizik od VTE, bez obzira koji je način upotrebe primenjen:  oralni, vaginalni ili transdermalni. Grupne studije nisu pronašle povećani rizik sa novim gestagenima u poredjenju sa 2. generacijom gestagena, što sugerira da nisu bili uključeni svi faktori rizika.

Estrogena komponenta ( etinil estradiol), je odgovorna za povećani rizik od VTE, jer menja sintezu faktora koagulacije u jetri. Noviji estrogeni ( estradiol valerat i 17-beta estradiol) imaju minimalni uticaj na metabolizam jetre, a androgeni progestini smanjuju dejstvo estrogena na metabolizam jetre.

Ovim radom je data poruka da  hormonska kontracepcija zahteva individualni pristup, što znači pre svega isključiti faktore rizika za VTE: debljina, godine života, dijabetes I hipertenzija. Kod pacijentkinja sa visokim rizikom je bolje koristiti drugi način  kontracepcije ( IUD, podvezivanje jajovoda ).

Druga generacija gestagena koji su više androgeni bolje se suprotstavlja prokoagulantnom uticaju etinil estradiola. Nove generacije estrogena (17-beta estradiol i estradiol valerat) koje se koriste u kombinovanim OC imaju nikakav ili minimalni prokoagulantni efekat.

U budućnosti će kombinovani hormonski kontraceptivi imati komponente koje nalikuju prirodnim hormonima, ali su oni još uvek u fazi istraživanja..

Trenutno dostupni proizvodi još uvek imaju povećan rizik od VTE.

 

Medscape

 

Dr Slavica Pešić, ginekolog

 

Objavljeno: mart 2017.

 

2018-02-23T15:32:27+00:00