Chlamydia trachomatis

Chlamydia trachomatis2018-06-29T13:48:37+00:00

CHLAMYDIA TRACHOMATIS je bakterija koja uzrokuje jednu od najčešćih polno prenosivih bolesti – hlamidijsku infekciju. Procenat inficiranih žena se kreće od 4-12%, a kod adolescentkinja je infekcija mnogo češća i iznosi čak do 25%.

Hlamidije čine posebnu grupu mikroorganizama, koji parazitiraju u ćeliji domaćina i po tome su slični virusima. Medjutima njihova morfologija, jedinstveni ciklus razmnožavanja, formiranje karakterističnih citoplazmatskih inkluzija, metabolička aktivnost i osetljivost na antibiotike, čini ih različitim i od bakterija i od virusa. Prvi put su opisane 1907. i svrstavane su u velike viruse. Danas su svrstane u bakterije jer imaju i DNK i RNK, za razliku od virusa. Rod Chlamydia ima četiri vrste i to: Chlamydia psittaci, trachomatis, pneumoniae i pecorum. Hlamidije poseduju zajednički specifični antigen i druge antigene svojstvene svakoj hlamidiji. Specifični antigen se koristi kao antigen u reakciji vezivanja komplementa ( RVK ). Specifični antigen stimuliše stvaranje antitela koja se mogu dokazati testom indirektne imunofluorescencije ( IIF), direktnim imunofluorescentnim testom ( DIF) i ELIZA testom.

Chlamydia trachomatis ima više serotipova, koji se mogu izdvojiti imunofluorescentnom tehnikom, a izazivaju različita oboljenja. Za ginekološke infekcije su odgovorni serotipovi D-K. Serotipovi L1 L2 L3 uzrokuju polnu bolest limfogranuloma venerum (LGV).Serotipovi A-C izazivaju očnu bolest trachom.

Hlamidije su nepokretne gram negativne bakterije sferičnog oblika, prečnika 0,2-1,5 mikrom, koje se razmnožavaju jedino u citoplazmi ćelije domaćina ( vakuolama).Njihov ciklus razvoja se razlikuje od drugih bakterija i podrazumeva dva stadijuma:

  • stadijum elementarnog tela koji je infektivan, ektracelularni transportni oblik, i
  • stadijum retikulnog tela koji je metabolički aktivan, reprodukcioni oblik, povezan sa razmnožavanjem u inficiranoj ćeliji.U ovom obliku hlamidija ne može živeti van ćelije domaćina.

Infekcija nastaje kada hlamidija u stadijumu elementarnog tela ulazi u ćeliju domaćina, prelazi u metabolički aktivan oblik retikulnog tela, počinje replikacija i nastajanje inkluzija koje prelaze u metabolički neaktivan ali infektivan oblik, elementarno telo, koje se oslobadja rupturom inficirane ćelije. Prskanjem zaražene ćelije dolazi do širenja infekcije. Ciklus razvoja traje od 48-72h, u zavisnosti od soja bakterije, osobina ćelija domaćina, i uslova sredine.U stanju elementranog tela hlamidije mogu periztirati godinama.

Istraživanja su pokazala da je to najčešća bakterijska polno prenosiva bolest i u izveštajima Svetske zdravstvene organizacije (WHO) se procenjuje da je oko 140miliona zaraženih u svetu.
Iako su urogenitalne infekcije Chlamydiom često asimptomatske, najčešća manifestacija bolesti je povezana sa upalom uretre kod muškaraca i upalom uretre, vagine i cervixa kod žena u vidu pojačane sekrecije.
Infekcija se prenosi seksualnim putem ili prilikom porodjaja sa majke na dete, kada se može razviti hlamidijska upala pluća ili hlamidijski konjuktivitis.

Simptomi

Najčešće se infekcija razvija bez simptoma, ili sa blagim netipičnim simptomima, a kada se razvije cervicitis ( upala grlića materice). Žena dolazi na pregled zbog pojačanog, upornog sekreta, žućkaste boje i lepljive konzistencije ( mucopurulentni cervicitis). Ako se ne dijagnostikuje i leči sa grlića materice infekcija prelazi na sluzokožu materice i jajovode, izazivajući upalu, bolove, napetost u donjem delu trbuha, nepravilna krvarenja, retko i povišenu telesnu temperaturu. Kao posledica hronične infekcije nastaju neprohodni jajovodi i sterilitet kao i povećani rizik od vanmaterične trudnoće. Posle jedne epizode inflamatornog oboljenja organa male karlice, relativni rizik za nastanak steriliteta iznosi oko 10%, dok svaka ponovljena infekcija taj rizik udvostručuje. Hlamidijska infekcija se okrivljuje za nastanak spontanih pobačaja, preveremenog prskanja plodovih ovojaka kao i prevremenih porodjaja.

Kod muškaraca infekcija prolazi sa blagim simptomima, koji najčešće prolaze neprimećeno kao sekrecija svetle boje, neprijatan osećaj u donjem delu trbuha, neprijatnost pri mokrenju, tako da ih većina pacijenata zanemaruje. Chlamydia je izolovana kod 40-60% muškaraca sa uretritisom. Epidemiološke studije su pokazale visoku učestalost chlamidije kod muškaraca bez simptoma, tako da su oni “rezervoari infekcije”.

Faktori rizika za nastanak infekcije su: više seksualnih partnera; žene mladje od 19godina; loši socio-ekonomski uslovi; polni odnosi bez zaštite tj. bez kondoma.

Dijagnoza

Postavlja se ginekološkim pregledom, uzimanjem brisa na Chlamydiju trachomatis iz grlića materice, ili uretre, i izolacijom uzročnika. Laboratorijski dijagnoza se može postaviti direktnim dokazivanjem prisustva inkluzija u epitelnim ćelijama genitalne sluzokože ili izolacijom i identifikacijom uzročnika iz bolesničkog materijala u kulturi ćelija ili se direktno dokazuje Chlamydia antigen, tj specifična antitela na Chlamydiju ( IIF, ELISA, RVK)

Prevencija

Prevencija hlamidijskih infekcija podrazumeva zdravstvenu edukaciju kao i davanje saveta u vezi sa seksualnim ponašanjem naročito kod mladje populacije- zaštićeni polni odnosi kondomom, kao i izbegavanje čestog menjanja partnera.
Najvažnije je rano otkrivanje asimtomatskih bolesnika da bi se sprečilo širenje klamidijske infekcije sa donjih delova genitalnog trakta na gornje, i da bi se sprečile komplikacije koje ova infekcija izaziva ( sterilitet, vanmaterična trudnoća, spontani pobačaj).

Lečenje

Lečenje je uspešno, antibioticima. Lek izbora je azitromycin ( Hemomycin, Sumamed), tetraciklini (Doxyciclin), Ampicillin. U trudnoći se ordinira erytromicin ili ampicillin.
Moraju se lečiti oba partnera, a jednom izlečena infekcija ne znači zaštitu od infekcije u budućnosti.

Dr S.Pešić, ginekolog-akušer